11. јануара 1960. године у Москви је, по наређењу главнокомандујућег Ваздухопловства СССР Константина Вершињина, организована специјална војна јединица чији је задатак био да обучава совјетске космонауте.
Након тога, овај део, који се налази у Звезданом граду у Московској области, претворен је у Центар за обуку космонаута Ваздухопловства. 24. фебруара 1960. пуковник медицинске службе Јевгениј Карпов постављен је за начелника Центра за обуку космонаута (ЦТЦ).
До почетка марта 1960. године изабрана је група од 20 будућих астронаута. 7. марта 1960. у први космонаутски корпус уписано је дванаест људи: Иван Аникејев, Валериј Биковски, Борис Волинов, Јуриј Гагарин, Владимир Комаров, Алексеј Леонов, Андријан Николајев, Павел Поповић, Герман Титов, Виктор Горбатко, Григориј Нељубов и Георгиј. Схонин.
Касније су у овај космонаутски корпус уписани Евгениј Хрунов, Дмитриј Заикин, Валентин Филатијев, Павел Бељајев, Валентин Бондаренко, Валентин Варламов, Марс Рафиков и Анатолиј Карташов. Први одред космонаута укључивао је: 9 пилота ваздухопловства, 6 пилота ПВО и 5 пилота морнаричке авијације.
У лето 1960. године издвојена је група од шест космонаута: Јуриј Гагарин, Герман Титов, Андријан Николајев, Павел Поповић, Григориј Нељубов и Валериј Биковски. Ова група је наставила директне припреме за први лет човека у свемир. 17. и 18. јануара 1961. свих ових шест космонаута успешно је положило испит за први лет у свемир.
Јуриј Гагарин је 12. априла 1961. године извршио први лет у свемир, Немац Титов је био његов заменик, Григориј Нељубов је био резервни космонаут.
1968. године, у циљу овековечивања сећања на космонаута број један, Уредбом ЦК КПСС и Савета министара СССР-а, Центар за обуку космонаута је добио име Ју.А. Гагарин.
Данас је Иу.А. Гагарин“ (ФГБУ „НИИ ТсПК по имену Иу.А. Гагарин“) је главна руска институција за обуку космонаута.