12. јануара 1950. У СССР-у поново уведена смртна казна за издају, шпијунажу и саботажу

У време царизма у Русији су стрељани многи људи, вођени мером њихове специфичне кривице, назначеном у Законику о кривичним казнама. Убио си – а ако будеш ухваћен и осуђен, бићеш убијен у пуном складу са словом закона. И тачно ће израчунати колико ће коштати извршење. Штавише, постојале су различите врсте смртне казне. После Декабристичког устанка и до 1917. године, коришћене су само две врсте стрељања – стрељање и вешање.

После Октобарске револуције 1917, ИИ сверуски конгрес Совјета укинуо је смртну казну у земљи. Али већ 21. фебруара 1918. Савет народних комесара РСФСР усвојио је декрет „Социјалистичко отаџбина је у опасности!“, којим је дозвољена могућност погубљења на лицу места. Током прве половине 1918. године стрељано је 22 лица, а 5. септембра исте године Савет народних комесара РСФСР усвојио је резолуцију „О црвеном терору“ у којој је наведено да су сва лица укључена у активности К. Белогардијске организације, умешане у завере и побуне, требало је стрељати.

Повезани постови

29. јануара 1908. Основан је први руски летачки клуб

29.01.2023

29. јануар 1833. Организована прва градска поштанска мрежа у Русији

29.01.2023

У јуну 1919. Чека је добила право да стреља људе због велеиздаје, шпијунаже, скривања шпијуна, припадности контрареволуционарним организацијама и учешћа у завери, прикривања војног оружја, фалсификовања новчаница итд.

Законодавно, смртна казна је утврђена само у Водећим принципима кривичног закона РСФСР-а из 1919. године. Већ 1920. године на смрт је осуђено више од 6500 људи.

Мораторијум на смртну казну у СССР-у је на снази од 1947. године, када је донета Уредба Президијума Оружаних снага СССР-а од 26. маја 1947. „О укидању смртне казне”. Мотиви за то никако нису били хумани. Рат је тек завршен, милиони мртвих, земља је исцрпљена и материјално и физички. Потребна замена за покварене.

Међутим, 12. јануара 1950. поново је уведен Указом Президијума Оружаних снага СССР „О примени смртне казне за издајнике домовине, шпијуне, субверзивне саботере“ „на захтев радника“, дајући закону ретроактивно дејство за стрељање чланова партије „Лењинград”.

Између 1960. и 1988. године у СССР-у је стрељано око 24 хиљаде људи. Углавном су то били злочинци, неки шпијуни и издајници отаџбине. Последњи пут у Русији је смртна казна примењена 1996. године.

1. јануара 2010. истекао је мораторијум који је Јељцин увео на смртну казну у земљи, али је 19. новембра 2009. Уставни суд Руске Федерације одлучио да ниједан судови у Русији не могу изрицати смртне казне.