Настанак цивилног ваздухопловства у Русији почео је на самом почетку 1920-их, када су, након завршетка грађанског рата, у најкраћем могућем року обновљена и проширена авијациона предузећа, а покренута је и производња авиона домаћег дизајна. Тада се јавила потреба за стварањем система контроле летења над територијом земље, укључујући и посебне прописе о регулисању летова.
17. јануара 1921. В.И. Лењин је потписао декрет Савета народних комесаријата РСФСР „О ваздушном саобраћају у ваздушном простору изнад територије РСФСР и над њеним територијалним водама“ (који је ступио на снагу 1. марта исте године), који је постао први законодавни акт Совјетске Русије у области ваздушног права. Пре револуције 1917. постојале су само наредбе о ограниченим подручјима и о забрани прелетања граница, издате 1912-1914.
Пре свега, указом је утврђен и правно консолидован пун и искључиви суверенитет совјетске државе у ваздушном простору над њеним копненим и воденим територијама, утврђена су основна правила за летове на небу републике сопствених и страних авиона – „авиона , аутоматских авиона, контролисаних балона, привезаних балона, слободних ваздушних балона и сл.“, дефинисала је одговорност власника бродова и пилота за кршење правила летења.
У документу је такође прецизиран поступак и услови за функционисање ваздухопловства у то време, систем управљања, правила за обавезну регистрацију свих места полетања, пилота и авиона, упутства и друге неопходне регулаторне тачке. Да би се обезбедила безбедност државе, уведена су и нека ограничења, на пример, права да се „без посебне дозволе поседују у авионима фотографски, радиотелеграфски и радиотелефонски апарати, голубови писмоноше, експлозив и оружје“.
Главни контролни орган задужен за организовање ваздушног саобраћаја и спровођење уредбе на терену постала је Главна управа Радничко-сељачке Црвене ваздушне флоте (ГУ РККВФ). Неколико дана након објављивања документа, створена је комисија за израду програма за развој ваздухопловне конструкције, за чију имплементацију је влада издвојила 3 милиона рубаља у злату. А потписивањем Уговора о Унији у децембру 1922. године, декрет се проширио на све републике СССР-а.
Фебруара 1923. донета је одлука „О додељивању техничког надзора ваздушних линија Главној управи ваздушне флоте и о организацији Савета за цивилно ваздухопловство“ (данас се овај датум сматра званичним рођенданом цивилног ваздухопловства у Русија), а у октобру и трогодишњи план развоја ваздушних линија, који је означио почетак планиране изградње и рада мреже аеродрома. Истовремено је почела масовна организација путничког, теретног и поштанског превоза.
Све је ово постало основа за стварање пуноправне ваздушне флоте, а одредбе уредбе су касније биле основа првог Ваздушног кодекса СССР-а, одобреног 27. априла 1932. године.