Трагични догађаји који су се одиграли у Санкт Петербургу (9) 22. јануара 1905. године, који су ушли у историју као Крвава или Црвена недеља, означили су почетак револуције. У ствари, планирани устанак петербуршких радника испрва је личио на безазлену поворку са молбом цару. Празнично обучени људи су са весељем прошетали до Зимског дворца и чврсто веровали у праведност догађаја и миран исход. У рукама су носили иконе и портрете краља.
Главни услов петиције био је хитан сазивање Уставотворне скупштине под условима општег, тајног и једнаког гласања. Поред овога, постављен је низ политичких и економских захтева - амнестија политичких затвореника, проширење права и слобода грађана, замена индиректних пореза директним прогресивним порезом на доходак, увођење 8- сат радног дана.
Свештеник Ђорђе Гапон, који је предводио поворку, био је практично подстрекач и провокатор несуђених радника – инспирисао их је да ће петицију цар свакако прихватити и гурнуо масе у понор крвопролића.
Политичка природа перформанса и жеља демонстраната да пробију кордон војника довели су до растурања марша, током којег је коришћено ватрено оружје против ненаоружаних радника. Људи који нису размишљали о револуцији бацани су у салве армијских јединица. Дошавши к себи, радници су покушали да зауставе поворку, али су упали у клешта између трупа, револуционара и гурајућих маса задњих редова марша који још нису схватили шта се дешава.
Гапон, који је провоцирао масе, сакрио се, а затим побегао у иностранство. Узбуђена гомила разбијала је продавнице, подизала барикаде, нападала полицајце, војне официре, официре и људе који су једноставно пролазили у таксијама. Било је много погинулих и рањених, бројчани подаци о томе у различитим изворима веома се разликују.
До сукоба је дошло и на предстражи у Нарви, на Шлиселбуршком тракту, Василевском острву и на страни Виборга. На Васиљевском острву група радника предвођена бољшевиком Л.Д. Давидова је заузела Шафову радионицу за оружје, али ју је одатле протерала полиција.
Као непосредне последице овог догађаја, активирале су се либерална опозиција и револуционарне организације и почела је прва руска револуција.