22. јануара 1980. Почело је изгнанство Андреја Дмитријевича Сахарова

Живот руског научника и јавне личности А.Д. Сахаров. „Мрзац човечанства“ и „највећи хуманиста“, „изгубљена част и савест“ и „част и савест нашег доба“ су преокрети у његовој судбини.

За израду прве термонуклеарне бомбе пљуштале су му награде (избор за академика, Стаљинова награда, звање Хероја социјалистичког рада, а добио га је три пута у животу).

Повезани постови

31. јануара 1924. Донет је први Устав СССР-а

31.01.2023

31. јануара 1921. године

31.01.2023

Али потпуно разумевајући опасност ове производње, почео је да се залаже за забрану тестова. Чланак „Размишљања о прогресу, мирној коегзистенцији и интелектуалној слободи“ (1968), који је имао широк одјек у целом свету, довео је до тога да Сахаров буде уклоњен из научног рада и прогањан у штампи.

Од 1970. године научник се бави активностима људских права, поставши један од оснивача Комитета за људска права. Додела Нобелове награде за мир 1975. изазвала је даље нападе совјетске владе.

Тада се Сахаров изјаснио против увођења совјетских трупа у Авганистан, због чега је 22. јануара 1980. активиста за људска права приведен и без суђења послат са супругом у Горки, град који је у то време био затворен за стране држављане. Указом Президијума Врховног совјета и декретом Савета министара СССР-а Сахаров је лишен свих претходно додељених награда.

Из егзила је могао да се врати тек 1986. године.